Chocholate...
Slatki ukus raja
Crna čokolada tema istraživanja raznih grupa naučnika, koji su dokazali da je zdrava za naše telo. Kako u njoj sadrži fluvanoid, supstancu koja je i zaslužna za pomalo gorak ukus crne čokolade, ali kako studije kažu i za smanjenje „lošeg“ holesterola u našem telu.
Na osnovu mnogih drugih istraživanja, došlo se do zaključka da čokolada možda ima i efekte slične aspirinu. A, lekari širom sveta preporučuju svojim pacijentima da, kad pređu svoje kasne četrdesete, počnu s uzimanjem po jednog aspirina dnevno, jer aspirin smanjuje rizik od srčanog napada. Mnogi smatraju da i čokolada možda ima ovakva svojstva zahvaljujući fluvanoidima koje sadrži.
Fluvanoidi smanjuju rizik od formiranja ugrušaka u krvnim sudovima, a samim tim i od srčanog napada. Takođe, oni imaju i svojstva antioksidanta što znači da štite telo od slobodnih radikala (supstanci koje se svakog dana stvaraju i oštećuju ćelije u našem telu) i tako usporavaju starenje. Fluvanoidi se, takođe mogu naći i u grožđu, vinu, čajevima, jabukama, jagodama...
Zanimljivosti
Kakao drvo - Botaničko ime kakao drveta je theobrama cacao, što znači „hrana bogova“. Drvo u isto vreme daje plodove, cvetove i listove.
Kakao zrno - Osnovne vrste kakao zrna su „forestero“, „kriolo“ i „trinitario“. „Kriola“ je najplemenitije i najstarije zrno. Nažalost, i najređe. Najbolje čokolade se prave od pažljivo odabranih vrsta zrna i njihove mešavine.
Naravno, samo je umereno konzumiranje čokolade zdravo. Nemojte misliti da sada možete da trknete do prve prodavnice i pojedete tonu čokolade i samim tim izbegnete se bolesti ovoga sveta. Ako je ovo tačno, onda bi to značilo da su alkoholičari koji piju karton vina dnevno najzdraviji ljudi na svetu (a ovamo im jetra moli za pomoć).
Današnje čokolade sadrže mali procenat prave čokolade, dok su sve ostalo šećer i drugi manje zdravi sastojci. Budite pametne i ubacite u svoju ishranu malo čokolade, ali uz to i dosta povrća i voća, koje takođe sadrži tonu znanih i neznanih supstanci koje će vam možda nekada i spasti život. Naravno, sve te zdrave obroke zalijte čašom dobrog vina.
Vrste čokolade
Crna čokolada- Kod nas se često naziva „čokolada za kuvanje“. Sadrži veći procenat zrna kakaoa od drugih vrsta. Kvalitetna crna čokolada sadrži najmanje 50 odsto kakao delova. Ostali sastojci su šećer, vanila i soja lecitin. U svetu se smatra najkvalitentijom vrstom čokolade, upravo zbog visokog sadržaja kakao delova.
Mlečna čokolada- Sadrži sve što i crna čokolada, ali i mleko u prahu. Kvalitet se meri procentom kakao delova i vrstom mleka u prahu. Kvalitetne mlečne čokolade sadrže najmanje 31 odsto kakao delova, a mleko u prahu je švajcarsko.
Bela čokolada - Sadrži mleko u prahu, kakao buter, šećer, vanilu i soja lecitin. Kvalitetna bela čokolada ima minimum 26 odsto kakao delova, odnosno kakao butera
Istorija čokolade
Po meksičkoj legendi, čokolada, odnosno „ksokotlati“, kako su je Asteci, drevni narod današnjeg Meksika, nazivali, bila je piće bogova u raju, a seme drveta kakaoa bogovi su poklanjali ljudima kao poseban blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosili ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.
1525. Kortez donosi španskom kralju zrna kakaoa, koja su u španskim manastirima obrađivana u strogoj tajnosti.
1606. Antonio Karleti, italijanski trgovac, uspeo je da dođe do zrna kakaoa, koje je zajedno s recepturom tajno preneo u Evropu. Za samo nekoliko godina, „čokoladna groznica“ je zahvatila sve zemlje.
1658. Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu. Cena čokolade je bila takva, da su sebi mogli da je priušte samo najelitniji slojevi stanovništva. U isto vreme, španski istoričar beleži: „Niko osim najbogatijih nije sebi mogao da priušti čokoladu. To je, u prenosnom smislu rečeno, bilo kao da pijete zlatnike“. U isto vreme, čokolada je bila prepisivana bogatim slojevima kao lek za noge bolesti, pa je lični lekar kardinalu Rišeljeu prepisivao svakodnevnu upotrebu čokolade.